Go­di­nu za na­ma obi­žlje­ži­li su bur­ni po­li­tič­ki do­ga­đa­ji – od na­sil­no raz­bi­je­nih mir­nih an­ti­re­žim­skih pro­te­sta, prel­ko hap­še­nja funk­ci­o­ne­ra DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, do po­ziv­ni­ce za član­stvo u NA­TO-u. Ova go­di­na, ako ni­šta dru­go, po­ka­za­la je da je u vr­hu vla­sti do­šlo do su­ko­ba iako par­la­men­tar­na ko­a­li­ci­ja ko­ja sa­da­šnjoj Vla­di da­je ve­ći­nu i da­lje op­sta­je.
Pod zna­kom pi­ta­nja je i da li će se još je­dan broj funk­ci­o­ne­ra DPS-a na­ći iza re­še­ta­ka, kao i ko­li­ki su do­me­ti ak­tu­el­nih pro­te­sta DF-a.
Ri­je­še­na je i jed­na ne­do­u­mi­ca – pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić na­ja­vio je da se ne­će po­vu­ći sa dr­žav­ne funk­ci­je ako DPS do­bi­je još je­dan man­dat. Ima­ju­ći u vi­du sud­bi­nu nje­go­vog du­go­go­di­šnjeg sa­rad­ni­ka Ma­ro­vi­ća, idu­ći par­la­men­tar­ni iz­bo­ri za še­fa cr­no­gor­ske vla­de sva­ka­ko su mno­go vi­še od još jed­nog gla­sa­nja za sa­ziv par­la­men­ta.
Kru­šo opo­zi­ci­o­ne
gla­so­ve od­nio u DPS
Ja­nu­ar 2015.go­di­ne obi­lje­ži­lo je skla­pa­nje ko­a­li­ci­je u Her­ceg No­vom ko­ja je, što je i ra­ni­je bi­lo prak­sa, iz­ne­vje­ri­la vo­lju gla­sa­ča ko­ji po­dr­ža­va­ju opo­zi­ci­ju na dr­žav­nom ni­vou. No­si­lac li­ste „Iz­bo­ra” na iz­bo­ri­ma u Her­ceg No­vom Du­šan Ra­do­vić Kru­šo po­tvr­dio je na­kon pre­go­vo­ra da je sklo­plje­na ko­a­li­ci­ja te po­li­tič­ke gru­pa­ci­je i DPS-a. Po­tom je re­gu­li­sa­no pi­ta­nje po­dje­le funk­ci­ja. Osta­lo je ne­ja­sno šta je bi­lo sa za­htje­vom „Iz­bo­ra” da dr­žav­na vlast pru­ži fi­nan­sij­ske ga­ran­ci­je za raz­voj gra­da jer to da­nas vi­še ni­ko ne po­mi­nje.
Iz opo­zi­ci­je je ta­da oci­je­nje­no da je „Iz­bor” pre­va­rio bi­ra­če i da je gla­so­ve opo­zi­ci­o­na­ra prak­tič­no pre­dao re­ži­mu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ra­do­vić je to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje po­ru­či­vao da je DPS opu­sto­šio Cr­nu Go­ru i da pro­go­ni Nje­go­ša i Vu­ko­vu azbu­ku. Ka­sni­je je do­šlo do ras­ko­la u „Iz­bo­ru”, ali je Ra­do­vić ostao part­ner DPS-a i ime­no­vao je no­ve ka­dro­ve na čel­ne funk­ci­je u lo­kal­noj upra­vi.
U ja­nu­a­ru je Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja (MVPEI) da­lo in­struk­ci­ju am­ba­sa­di u Ti­ra­ni da od al­ban­skih vla­sti za­tra­ži in­for­ma­ci­je o to­me za­što se za­sta­va tzv. Pri­rod­ne Al­ba­ni­je po­ja­vi­la na re­zi­den­ci­ji al­ban­skog pre­mi­je­ra Edi­ja Ra­me. U isto vri­je­me, Sr­bi­ja je iz istog raz­lo­ga upu­ti­la de­marš Al­ba­ni­ji. MVPEI ni­je in­for­mi­sao jav­nost ka­kav je bio is­hod te pro­vje­re. U Pod­go­ri­ci je or­ga­ni­zo­van pro­test zbog do­la­ska li­de­ra te­ro­ri­stič­ke OVK Ha­ši­ma Ta­či­ja, ko­ga je vrh vla­sti na­ja­vio kao še­fa ko­sov­ske di­plo­ma­ti­je. Upr­kos pro­te­stu jav­no­sti, Ta­či­ja je Op­šti­na Ul­cinj u apri­lu pro­gla­si­la za po­ča­snog gra­đa­ni­na.
Be­čić na­pu­stio SNP, SDP ni­je htio
pre­la­znu vla­du
Pr­ve da­ne fe­bru­a­ra 2015.go­di­ne obi­lje­ži­la je sjed­ni­ca glav­nog od­bo­ra SNP-a na ko­joj je Alek­sa Be­čić, je­dan od kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka te stran­ke na kon­gre­su odr­ža­nom pret­pro­šle go­di­ne, pod­nio ostav­ku na sve du­žno­sti u par­ti­ji, kao i na od­bor­nič­ku funk­ci­ju u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da. On je u apri­lu ob­ja­vio da će se nje­go­va no­va stran­ka zva­ti De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra, a na osni­vač­koj skup­šti­ni na glav­nom grad­skom tr­gu u Pod­go­ri­ci jed­no­gla­sno je iza­bran za nje­nog pred­sjed­ni­ka.
Iz dru­gog mje­se­ca mi­nu­le go­di­ne pa­žnje je vri­jed­na i od­lu­ka Pred­sjed­ni­štva So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP) da ne po­dr­že ide­ju o for­mi­ra­nju pre­la­zne vla­de. Za­klju­če­no je da pred­sjed­ni­štvo SDP-a po­dr­ža­va le­gi­tim­nu Vla­du i in­si­sti­ra da ona is­pu­nja­va svo­je oba­ve­ze i u obla­sti­ma ko­je je 36 po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je ra­ni­je oci­je­ni­lo kao osno­vu za svoj pred­log o pre­la­znoj vla­di.
Pret­hod­no su ključ­ni ak­te­ri na cr­no­gor­skoj opo­zi­ci­o­noj po­li­tič­koj sce­ni po­sti­gli do­go­vor o for­mi­ra­nju pre­la­zne vla­de. Po­nu­da o for­mi­ra­nju vre­men­ski oro­če­ne vla­de, ko­ja bi tre­ba­lo da se po­za­ba­vi ključ­nim cr­no­gor­skim pro­ble­mi­ma i pri­pre­mi te­ren za fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re i re­al­no in­sti­tu­ci­o­nal­no su­o­ča­va­nje sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom upu­će­na je i kon­sti­tu­en­ti­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.
No­ve stran­ke, kraj
sta­rih lju­ba­vi
Mart 2015.go­di­ne do­nio je pr­ve na­zna­ke su­ko­ba u SDP-u, stran­ci ko­ja je od 1997.go­di­ne u sa­ve­zu sa DPS-om. Po­red pred­sjed­ni­ka par­ti­je Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća, kan­di­da­tu­ru za li­de­ra par­ti­je na­ja­vio je i njen ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Ivan Bra­jo­vić. On je tom pri­li­kom re­kao da po­li­ti­ku stran­ke tre­ba pre­i­spi­ta­ti jer ne smi­je da lu­ta iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. S dru­ge stra­ne, Kri­vo­ka­pić je tvr­dio da je dio funk­ci­o­ne­ra iz­gu­bio do­dir sa re­al­nim po­li­tič­kim pro­ble­mi­ma i iza­zo­vi­ma zbog pri­vi­le­gi­ja i si­ne­ku­ra ko­je do­no­si vlast. Kri­vo­ka­pić je na če­lu SDP-a od 2003. go­di­ne, a glav­ni od­bor je 2007. i 2011. go­di­ne je­di­no nje­ga pred­la­gao kao kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka par­ti­je.
Pred­iz­bor­na at­mos­fe­ra u SDP-u po­če­la je da se za­gri­ja­va ka­ko se bli­žio kon­gres ko­ji je bio za­ka­zan za 3.jun, a do­šlo je do no­vi­na i na opo­zi­ci­o­noj sce­ni. Ne­sla­ga­nja do­ta­da­šnjeg li­de­ra DF-a Mi­o­dra­ga Le­ki­ća sa ve­ći­nom čla­no­va pred­sjed­ni­štva tog po­li­tič­kog sa­ve­za do­ve­la su do to­ga da on na­pu­sti Front. Po­lo­vi­nom mar­ta, Le­kić je zva­nič­no na­ja­vio da će for­mi­ra­ti De­mos. Pred­sta­vlja­ju­ći no­vi po­li­tič­ki su­bjekt, on je re­kao da će se za­la­ga­ti za Cr­nu Go­ru kao prav­nu dr­ža­vu, za su­štin­ske pro­mje­ne u ze­mlji i ob­je­di­nja­va­nje opo­zi­ci­je. U Pod­go­ri­ci je sre­di­nom mar­ta for­mi­ra­na Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA), ko­ja je na­sta­la uje­di­nje­njem vi­še or­ga­ni­za­ci­ja. Na kon­ven­ci­ji URA za pred­sjed­ni­ka par­ti­je iza­bran je Žar­ko Rak­če­vić.
Cr­na Go­ra je tih da­na otvo­ri­la i dva no­va po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma sa EU – po­gla­vlje 16 (opo­re­zi­va­nje) i po­gla­vlje 30 (spolj­ni od­no­si). Jed­no od mje­ri­la za za­tva­ra­nje po­gla­vlja 30, ko­je se naj­ve­ćim di­je­lom ti­če ko­mer­ci­jal­nih ugo­vo­ra sa tre­ćim ze­mlja­ma, je­ste da Cr­na Go­ra pri­stu­pi Va­se­nar aran­žma­nu, glo­bal­noj ini­ci­ja­ti­vi či­ji je cilj su­zbi­ja­nje šver­ca oruž­ja i voj­ne opre­me. Mje­ri­lo za za­tva­ra­nje po­gla­vlja 30 je i ot­ka­zi­va­nje spo­ra­zu­ma o slo­bod­noj tr­go­vi­ni ko­ji je Cr­na Go­ra sklo­pi­la sa Ru­si­jom. Mo­skva i Pod­go­ri­ca ima­ju u pri­mje­ni spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni ko­ji je Cr­na Go­ra na­sli­je­di­la još iz vre­me­na za­jed­nič­ke dr­ža­ve sa Sr­bi­jom. Na osno­vu tog spo­ra­zu­ma, ro­ba ko­ja se uvo­zi u Cr­nu Go­ru a po­ri­je­klom je iz Ru­si­je ima ca­rin­sku sto­pu nu­la.
U mar­tu 2015.go­di­ne u BiH je za­u­sta­vlje­no ra­ti­fi­ko­va­nje ugo­vo­ra o gra­ni­ci sa Cr­nom Go­rom. Funk­ci­o­ner SDP BiH De­nis Be­ći­ro­vić pre­dao je par­la­men­tu te ze­mlje pred­log re­zo­lu­ci­je o po­ni­šte­nju ugo­vo­ra sa Cr­nom Go­rom, jer je otvo­re­no pi­ta­nje sta­tu­sa Su­to­ri­ne.
Povlačenje i sum­nji­vih in­ve­sti­to­ra
April je obi­lje­žen skan­da­lom u DPS-u; uoči kon­gre­sa te stran­ke za­ka­za­nog za 20.jun, sta­tu­tar­na ko­mi­si­ja je u apri­lu otvo­ri­la in­ter­ni po­stu­pak ka­ko bi pro­vje­ri­la da li je iz­bor čla­no­va op­štin­skog od­bo­ra u Ul­ci­nju bio na­mje­še­ten ka­ko bi bi­li iza­bra­ni srod­ni­ci pred­sjed­ni­ka tog od­bo­ra Ljo­ra Nre­ki­ća i po­sla­ni­ka Lu­i­đa Škre­lje. Gru­pa od 65 čla­no­va par­ti­je ko­je je pred­vo­dio Mu­ho Spu­ža za­tra­ži­la je još 2014. go­di­ne ostav­ke vo­de­ćih fun­kci­o­ne­ra op­štin­skog od­bo­ra, tvr­de­ći da ra­de na šte­tu stran­ke i da su kri­vi za to što ona ni­je dio vla­sti u ul­cinj­skoj op­šti­ni.
Me­đu­tim, april će naj­vi­še osta­ti upam­ćen po skan­da­lu ko­ji je ot­krio ve­ze vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti sa kon­tro­verz­nim bi­zni­sme­ni­ma sa Bli­skog is­to­ka. Na­i­me, Ro­jal gru­pa, kon­zor­ci­jum fir­mi ko­ji kon­tro­li­še kra­ljev­ska po­ro­di­ca Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE), in­for­mi­sa­la je po­čet­kom apri­la Vla­du Cr­ne Go­re da od­u­sta­je od iz­grad­nje luk­su­znog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na Kra­lji­či­noj pla­ži – Du­bo­vi­ca, gdje su ra­ni­je na­ja­vlji­va­li in­ve­sti­ci­je vri­jed­ne 200 mi­li­o­na.
Broj­ni po­li­ti­ča­ri, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i me­di­ji ­tvr­di­li su da iza te in­ve­sti­ci­je, u stva­ri, sto­ji kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan, ko­jeg je šef cr­no­gor­ske vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić jav­no ozna­čio kao svog pri­ja­te­lja. Su­o­čen sa op­tu­žba­ma za pro­ne­vje­ru i ko­rup­ci­ju u Pa­le­sti­ni, Da­hlan (či­je se bo­gat­stvo pro­cje­nju­je na sto­ti­ne mi­li­o­na) oti­šao je u UAE, gdje je po­stao sa­vjet­nik kra­ljev­ske po­ro­di­ce. Pri­tom je ot­kri­ve­no da je fir­ma ko­ja je dje­lo­va­la kao for­mal­ni pred­stav­nik Ro­jal gru­pe u Pod­go­ri­ci 2008.go­di­ne de­po­no­va­la no­vac ko­ji je Pr­voj ban­ci (či­je je ve­ćin­ski vla­snik pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić) zna­čaj­no po­mo­gao da oču­va li­kvid­nost. Sa­mi ugo­vor o ustu­pa­nju Kra­lji­či­ne pla­že od di­je­la struč­ne jav­no­sti ozna­čen je kao kraj­nje spo­ran jer lo­še šti­ti dr­žav­ne in­te­re­se. Na­kon pri­ti­ska jav­no­sti i su­ko­ba u ko­a­li­ci­ji na vla­sti, za­in­te­re­so­va­la se i Evrop­ska ko­mi­si­ja, a in­ve­sti­tor je na kra­ju od­u­stao. Pre­mi­jer Đu­ka­no­vić je sre­di­nom apri­la oti­šao u po­sje­tu UAE, ali se in­ve­sti­tor ni­je vra­tio.
„De­pe­ša” uz­dr­ma­la re­žim
Jed­na od naj­ve­ćih afe­ra u go­di­ni za na­ma sva­ka­ko je bi­la „De­pe­ša”. Po­seb­no je bi­la ak­tu­el­na u apri­lu i ma­ju. Šef di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić na­re­dio je in­ter­nu is­tra­gu o cu­re­nju in­for­ma­ci­ja iz tog re­so­ra ka­ko bi utvr­dio ko je „Da­nu” do­sta­vio di­plo­mat­ske de­pe­še o nje­go­vim zva­nič­nim sa­stan­ci­ma u Va­šing­to­nu i Ber­li­nu na pro­lje­će 2015. go­di­ne. U Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja još uvi­jek ni­je­su utvr­di­li oda­kle cu­re nji­ho­ve in­ter­ne in­for­ma­ci­je. Spor­ne de­pe­še se od­no­se na Luk­ši­će­ve raz­go­vo­re sa nje­mač­kim i ame­rič­kim zva­nič­ni­ci­ma. Te­ma jed­nog od tih raz­go­vo­ra bio je ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, a dru­gog pri­ti­sak rusa na Cr­nu Go­ru da ne uđe u tu voj­nu ali­jan­su. Po­seb­no je spo­ran od­nos ko­ji je, po de­pe­ši iz SAD, Luk­šić po­ka­zao pre­ma fir­mi ko­ja je bi­la za­in­te­re­so­va­na za is­tra­ži­va­nje cr­no­gor­skog pod­mor­ja ra­di na­la­že­nja naf­te i ga­sa.
U Nik­ši­ću je 1.ma­ja 2015.go­di­ne osno­va­na Rad­nič­ka par­ti­ja, za či­jeg je čel­ni­ka iza­bran du­go­go­di­šnji sin­di­kal­ni li­der Jan­ko Vu­či­nić, a na­kon to­ga je odr­žan ve­li­ki pro­test na grad­skom tr­gu. Sa tog pro­te­sta je po­ru­če­no da je bi­lo do­sta pljač­ke i kri­mi­na­la i da je kraj­nje vri­je­me da se za­u­sta­vi to­tal­no obes­pra­vlji­va­nje rad­ni­ka. Vu­či­nić je pret­hod­no na osni­vač­koj skup­šti­ni Rad­nič­ke par­ti­je ka­zao da će ta stran­ka ba­šti­ni­ti lje­vi­čar­ske ide­je za­sno­va­ne na prin­ci­pi­ma prav­de, so­li­dar­no­sti i je­din­stva. Rad­nič­ka par­ti­ja je kon­sti­tu­ent DF-a.
Mi­lo opet
pred­sjed­nik, Ran­ko
je­dva sa­vla­dao Iva­na
Tre­ći dan ju­na obi­lje­ži­la je po­bje­da Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća nad Iva­nom Bra­jo­vi­ćem u tr­ci za mje­sto pred­sjed­ni­ka SDP-a. Ve­ći­na de­le­ga­ta na osmom kon­gre­su So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je gla­sa­la je za Kri­vo­ka­pi­ća. Iz­bor­na ko­mi­si­ja je sa­op­šti­la da je od 362 de­le­ga­ta Kri­vo­ka­pi­ća po­dr­ža­lo 197, a Bra­jo­vi­ća 162. Kri­vo­ka­pić je na­kon kon­gre­sa re­kao da da je to po­bje­da SDP-a, ko­ji je uspio da od­bra­ni ne­za­vi­snost, ali i po­bje­da de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re, „one ko­ja nas je pu­sti­la da sa­mi od­lu­ču­je­mo o se­bi”.
Iako je Bra­jo­vić če­sti­tao no­vom-sta­rom li­de­ru stran­ke, usko­ro je do­šlo do ras­ko­la. Na­kon su­ko­ba sa Kri­vo­ka­pi­ćem na sjed­ni­ci glav­nog od­bo­ra 30.ju­na, Bra­jo­vić i Vu­ji­ca La­zo­vić na­pu­sti­li su So­ci­jal­de­mo­krat­sku par­ti­ju. Oni su ta­da sa­op­šti­li da ne­će na­pu­sti­ti Vla­du. Njih dvo­ji­ca su sa svo­jim pri­sta­li­ca­ma ka­sni­je for­mi­ra­li no­vi po­li­tič­ki su­bjekt – So­ci­jal­de­mo­kra­te Cr­ne Go­re.
Mnogo ma­nje ne­iz­vje­sno­sti, ba­rem po pi­ta­nju iz­bo­ra li­de­ra stran­ke, bi­lo je na kon­gre­su DPS-a, ko­ji je odr­žan 20. ju­na. Na tu po­zi­ci­ju re­i­za­bran je Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji je na toj funk­ci­ji još od 1998. go­di­ne. No­vi­na je bi­lo to što su uki­nu­ta pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta. Za Đu­ka­no­vi­će­vog za­mje­ni­ka iza­bran je Du­ško Mar­ko­vić, a bez funk­ci­ja u vr­hu par­ti­je osta­li su Fi­lip Vu­ja­no­vić i Igor Luk­šić. Sve­to­zar Ma­ro­vić, ko­ji je go­di­na­ma bio pr­vi Đu­ka­no­vi­ćev sa­rad­nik, po­stao je šef po­li­tič­kog sa­vje­ta, što se mo­glo pro­tu­ma­či­ti kao na­go­vje­štaj nje­go­vog po­li­tič­kog kra­ja. Ma­ro­vić je ka­sni­je uhap­šen.
Od­lu­ka o po­čet­ku
pro­te­sta
Na sjed­ni­ci glav­nih od­bo­ra kon­sti­tu­e­na­ta De­mo­krat­skog fron­ta odr­ža­noj 13.ju­na u Be­ra­na­ma pred vi­še hi­lja­da gra­đa­na, od­lu­če­no je da pro­te­sti opo­zi­ci­je či­ji je cilj for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de poč­nu 27. sptem­bra u Pod­go­ri­ci. Ta­da je na­ja­vlje­no i da će pro­te­sti tra­ja­ti do is­pu­nja­va­nja za­htje­va za smje­na ak­tu­el­ne i for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de, ko­ja će or­ga­ni­zo­va­ti na­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re.
Po­zi­va­ju­ći gra­đa­ne na mir­ne pro­te­ste, iz De­mo­krat­skog fron­ta su po­ru­či­li da će pred­vo­đe­njem de­mo­krat­ske po­bu­ne pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za re­zul­ta­te ko­je će po­sti­ći. Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić ka­zao je da će or­ga­ni­za­ci­o­ni od­bor pro­te­sta bi­ti otvo­ren za sve su­bjek­te ko­ji su sprem­ni da za­jed­no s nji­ma ra­de na ostva­ri­va­nju tog ci­lja.
–Pred­la­že­mo da se kre­ne ovim pu­tem za­to što dru­gi po­ku­ša­ji ni­je­su da­li do­bar re­zul­tat, ta­ko da je Cr­na Go­ra i da­lje je­di­na dr­ža­va u Evro­pi u ko­joj vlast ni­ka­da ni­je pro­mi­je­nje­na de­mo­krat­skim pu­tem – na­veo je Man­dić.
DF je po­čeo pri­pre­me za sep­tem­bar­ske pro­te­ste, pro­mo­vi­šu­ći i ak­ci­ju „Ša­tor 2015”, bu­du­ći da su ra­ni­je na­ja­vi­li da će is­pred par­la­men­ta po­sta­vi­ti ša­to­re.
Pre­vla­ka spor­na
Cr­na Go­ra je kra­jem av­gu­sta 2015.go­di­ne u Be­ču pot­pi­sa­la spo­ra­zu­me o gra­ni­ca­ma sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom i Ko­so­vom, ta­ko da je kao je­di­no otvo­re­no gra­nič­no pi­ta­nje zva­nič­ne Pod­go­ri­ce ostao spor sa Hr­vat­skom oko Pre­vla­ke. Pi­ta­nje Pre­vla­ke rje­ša­va­će Me­đu­na­rod­ni sud prav­de u Ha­gu.
Po­me­nu­ti spo­ra­zu­mi pot­pi­sa­ni su na mar­gi­na­ma sa­mi­ta EU–Za­pad­ni Bal­kan. Ugo­vor o raz­gra­ni­če­nju sa Ko­so­vom sa cr­no­gor­ske stra­ne su pot­pi­sa­li mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Igor Luk­šić i nje­gov ko­le­ga iz re­so­ra unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić, a sa ko­sov­ske Ha­šim Ta­či i ta­mo­šnji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Sken­der Hi­se­ni.
Po­če­li pro­te­sti,
hap­še­nja u Ba­ru
i Bu­dvi
Av­gust i sep­tem­bar 2015.go­di­ne, po­red pro­te­sta DF-a, obi­lje­ži­la je i se­ri­ja prav­nih pro­ce­sa i hap­še­nja za ko­rup­ci­ju u Ba­ru i Bu­dvi. U Bu­dvi je zbog mi­li­on­skih ko­rup­ci­o­na­ških afe­ra uhap­šen do­ta­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne La­zar Ra­đe­no­vić, kao i Mi­le­na Ma­ro­vić Bog­da­no­vić, kćer­ka Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, i niz dru­gih op­štin­skih funk­ci­o­ne­ra i bu­dvan­skih bi­zni­sme­na. Bio je to ja­san sig­nal da će bu­dvan­ska ko­rup­ci­o­na­ška sa­ga za­vr­ši­ti hap­še­njem i pro­ce­su­i­ra­njem do ta­da naj­moć­ni­jeg Bu­dva­ni­na i pred­sjed­ni­ka po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a. Dr­žav­no tu­ži­la­štvo je u op­tu­žnom pred­lo­gu okva­li­fi­ko­va­na bu­dvan­sku gru­pu kao or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu.
U Ba­ru je kra­jem sep­tem­bra uhap­šen biv­ši gra­do­na­čel­nik i funk­ci­o­ner DPS-a Žar­ko Pa­vi­će­vić, ko­ji je za­vr­šio iza re­še­ta­ka zbog ko­rup­ci­o­na­ške afe­re.
Me­đu­tim, glav­ni po­li­tič­ki do­ga­đaj de­sio se u Pod­go­ri­ci. Is­pred zgra­de Skup­šti­ne Cr­ne Go­re 27. sep­tem­bra su po­če­li pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta pod slo­ga­nom „Slo­bo­da tra­ži lju­de”. Or­ga­ni­za­to­ri su na­ja­vi­li da će pro­test tra­ja­ti do is­pu­nja­va­nja nji­ho­vih za­htje­va, od ko­jih su naj­va­žni­ji for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de i or­ga­ni­zo­va­nje fer iz­bo­ra. Pro­te­sti­ma DF-a pri­dru­ži­le su se hi­lja­de gra­đa­na iz svih cr­no­gor­skih gra­do­va, kao i po­je­di­ni funk­ci­o­ne­ri SNP-a.
Pro­test je obez­bje­đi­vao ve­li­ki broj po­li­ca­ja­ca, a is­pred in­sti­tu­ci­ja u cen­tru gra­da bi­la su ras­po­re­đe­na po­li­cij­ska bor­be­na vo­zi­la, kao i dži­po­vi spe­ci­jal­ne po­li­ci­je i va­tro­ga­sne eki­pe.
Po­li­ci­ja bru­tal­no
raz­bi­la proteste
Ša­tor­sko na­se­lje is­pred par­la­men­ta po­sto­ja­lo je 21 dan, a uklo­nje­no je 17. ok­to­bra to­kom bru­tal­ne po­li­cij­ske ak­ci­je, u ko­joj je po­vri­je­đen je­dan broj po­sla­ni­ka i gra­đa­na. Iz DF-a je ta­da sa­op­šte­no da je zbog po­li­cij­ske bru­tal­no­sti Cr­na Go­ra do­ve­de­na na ivi­cu gra­đan­skog ra­ta.
To­kom pro­te­sta, Cr­nu Go­ru je po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja NA­TO-a na če­lu sa ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom Jen­som Stol­ten­ber­gom, a nji­ho­vi sa­stan­ci sa cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma odr­ža­ni su na Ce­ti­nju. Ne­ko­li­ko da­na na­kon što je de­le­ga­ci­ja NA­TO-a oti­šla iz Cr­ne Go­re, uz obra­zlo­že­nje da or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta ne­ma­ju do­zvo­lu za kam­po­va­nje na jav­noj po­vr­ši­ni, spe­ci­jal­na po­li­ci­ja, ko­mu­nal­ni in­spek­to­ri i gru­pa ma­ski­ra­nih li­ca, 17.ok­to­bra, u šest ča­so­va uju­tru, iz­ve­li su bru­ta­lan na­pad na ša­tor­sko na­se­lje. Za­pa­nju­ju­ći snim­ci pri­mje­ne pre­ko­mjer­ne po­li­cij­ske si­le i bru­tal­no­sti ob­i­šli su svi­jet. Bi­na i ša­to­ri su na­sil­no uklo­nje­ni. Po­li­ci­ja je uhap­si­la 11 oso­ba, me­đu ko­ji­ma su bi­li i po­sla­ni­ci Fron­ta Sla­ven Ra­du­no­vić i Vla­di­slav Bo­jo­vić. Uhap­še­ni su i no­vi­nar „Da­na” Dra­žen Živ­ko­vić i ured­nik por­ta­la „In4s” Goj­ko Ra­i­če­vić.
Li­der DNP-a i je­dan od čel­ni­ka Fron­ta Mi­lan Kne­že­vić pri­mljen je u bol­ni­cu zbog po­vre­da ko­je za­do­bio to­kom bru­tal­ne ak­ci­je po­li­ci­je, ko­ja je tom pri­li­kom pre­tu­kla i od­bor­nik DF-a Ni­ko­lu Baj­če­ti­ća.
Iste ve­če­ri je or­ga­ni­zo­van spon­ta­ni mi­ting pro­tiv po­li­cij­ske si­le i sram­nog pre­bi­ja­nja gra­đa­na, ko­ji je ta­ko­đe pre­ki­nut na­kon bru­tal­ne po­li­cij­ske in­ter­ven­ci­je, a dio uče­sni­ka je uhap­šen. Ve­li­ki pro­test je odr­žan i 18. ok­to­bra, a pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću po­sla­ta je po­ru­ka da ima rok od se­dam da­na da pod­ne­se ostav­ku i omo­gu­ći for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de.
Ka­ko Đu­ka­no­vić na to ni­je pri­stao, u Pod­go­ri­ci je 24. ok­to­bra or­ga­ni­zo­van ve­li­ki skup, ko­me je, pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma, pri­su­stvo­va­lo pre­ko 20.000 gra­đa­na. Na­kon go­vo­ra na im­pro­vi­zo­va­noj bi­ni pre­ko pu­ta Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, po­sla­ni­ci Fron­ta su po­ku­ša­li da uđu u par­la­ment, pra­te­ći smjer­ni­ce o di­ja­lo­gu za ra­zr­je­ša­va­nje ozbilj­ne po­li­tič­ke kri­ze. Po­li­ci­ja im to ni­je do­zvo­li­la, već im je su­ge­ri­sa­no da uđu na spo­red­ni ulaz, na šta po­sla­ni­ci ni­je­su pri­sta­li. Po­što se čel­nik par­la­men­ta i SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić ni­je po­ja­vio is­pred Skup­šti­ne ni na­kon broj­nih po­zi­va or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta, dat mu je rok da se ja­vi da bi se ras­pra­vlja­lo o is­pu­nja­va­nju za­htje­va DF-a. Po is­te­ku tog ro­ka, po­je­di­ni de­mon­stran­ti su po­če­li da ga­đu po­li­ci­ju, ko­ja je uz­vra­ti­la i oko 23 sa­ta te ve­če­ri ras­plam­sao se že­stok su­kob. Uz pre­ko­mjer­nu upo­tre­bu si­le i ne­bro­je­ne bru­tal­no­sti, po­li­ci­ja je br­zo ras­tje­ra­la uče­sni­ke pro­te­sta. Na pod­go­rič­ke uli­ce ba­če­na je ve­li­ka ko­li­či­na su­zav­ca, džip spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce ju­rio je pro­la­zni­ke, gra­đa­ni su uda­ra­ni na sva­kom ko­ra­ku, na­pa­da­ni su i no­vi­na­ri, a kul­mi­na­ci­ja po­li­cij­skog pi­ra bi­lo je zvjer­sko pre­bi­ja­nje pred­sjed­ni­ka pro­fe­si­o­nal­ne bok­ser­ske aso­ci­ja­ci­je Mi­lo­ra­da Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća, ko­ga je tu­klo vi­še od 30 pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce (SAJ), na­ni­jev­ši mu te­ške tje­le­sne po­vre­de. Or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta su tvr­di­li da su hu­li­gan­ske gru­pe ko­je su iza­zva­le in­ci­den­te uba­če­ne od stra­ne po­li­ci­je.
Na­kon raz­bi­ja­nja pro­te­sta uhap­še­ni su An­dri­ja Man­dić i Sla­ven Ra­du­no­vić, ko­ji su op­tu­žbe iz dr­žav­nog tu­ži­la­štva o pod­ri­va­nju ustav­nog po­ret­ka oka­rak­te­ri­sa­li kao smi­je­šne i neo­zbilj­ne.
Na­kon pro­te­sta, Ran­ko Kri­vo­ka­pić je po­kre­nuo ini­ci­ja­ti­vu za po­li­tič­ki di­ja­log o us­po­sta­vlja­nju uslo­va za odr­ža­va­nje fer iz­bo­ra. Iz DF-a su na­ja­vi­li da će na­sta­vi­ti sa pro­te­sti­ma.
Afe­re ne­ri­je­še­ne
No­vem­bar 2015. go­di­ne obi­lje­ži­lo je ob­ja­vlji­va­nje iz­vje­šta­ja Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku. U tom do­ku­men­tu je kon­sta­to­va­no da je u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je ostva­ren od­re­đe­ni na­pre­dak, s tim da se oče­ku­je da­lji na­pre­dak u bi­lan­su ostva­re­nih re­zul­ta­ta u pra­vo­sna­žnim pre­su­da­ma i op­tu­žni­ca­ma za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou, za ko­ji Evrop­ska ko­mi­si­ja kon­sta­tu­je da je tre­nut­no ogra­ni­čen. Kon­sta­to­va­no je i da je Cr­na Go­ra umje­re­no sprem­na za funk­ci­o­ni­sa­nje tr­ži­šne eko­no­mi­je. U di­je­lu iz­vje­šta­ja u ko­jem se po­mi­nju pro­te­sti De­mo­krat­skog fron­ta, su­ge­ri­sa­no je da tre­ba is­pi­ta­ti sve na­vo­de o in­ci­den­ti­ma, uklju­ču­ju­ći i op­tu­žbe za po­li­cij­sku bru­tal­nost, a sve po­li­tič­ke par­ti­je po­zva­ne su da se uklju­če u kon­struk­ti­van di­ja­log u Skupšt­ni.
Kon­sta­to­va­no je i da pi­ta­nje zlo­u­po­tre­be jav­nih re­sur­sa za po­tre­be DPS-a, to jest afe­ra „Sni­mak”, ko­ju je po­kre­nuo „Dan”, i da­lje ni­je ri­je­še­no iako je EK u vi­še na­vra­ta po­zi­va­la da po­me­nu­ta afe­ra do­bi­je sud­ski epi­log.
Shod­no na­ja­vi, pro­te­sti DF-a su na­sta­vlje­ni. Pri­sta­li­ce Fron­ta su sre­di­nom no­vem­bra for­mi­ra­le „ži­vi la­nac” u Pod­go­ri­ci i op­ko­li­le in­sti­tu­ci­je. Taj „ži­vi la­nac” pro­te­zao se Uli­com No­va­ka Mi­lo­še­va, Bal­ši­će­vom uli­com, Uli­com Slo­bo­de, Ka­ra­đor­đe­vim par­kom, Bu­le­va­rom Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Uli­com Stan­ka Dra­go­je­vi­ća i Bo­ke­škom uli­com. Uče­sni­ci su dr­ža­li upa­lje­ne svi­je­će i ba­klje, a na pla­tou is­pred Skup­šti­ne ba­ci­li su de­se­ti­ne „lam­pi­o­na že­lja”. Mi­lan Kne­že­vić je po­no­vio za­htje­ve DF-a i po­zvao na di­ja­log sve par­la­men­tar­ne su­bjek­te, uz po­ru­ku da je pre­la­zna vla­da je­di­na te­ma o ko­joj mo­gu pri­ča­ti. Pro­test je odr­žan i 28. no­vem­bra u Nik­ši­ću.
Li­de­ri pre­go­va­ra­ju, sti­gla po­ziv­ni­ca,
na­rod ne­će u NA­TO
Shod­no Kri­vo­ka­pi­će­voj ini­ci­ja­ti­vi, u par­lam­ne­tu je pr­vog da­na de­cem­bra odr­žan sa­sta­nak li­de­ra ve­ći­ne par­la­men­tar­nih stra­na­ka. Sa­stan­ku su pri­su­stvo­va­li pred­sjed­ni­ci De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je, Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re, De­mo­sa, De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re, Gra­đan­skog po­kre­ta URA – Mi­lo Đu­ka­no­vić, Sr­đan Mi­lić, Dar­ko Pa­jo­vić, Mi­o­drag Le­kić, Alek­sa Be­čić i Žar­ko Rak­če­vić. Tu su bi­li i pred­sjed­ni­ci Bo­šnjač­ke stran­ke, For­ce, Al­ban­ske al­ter­na­ti­ve i Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve Ra­fet Hu­so­vić, Na­zif Cun­gu, Đerđ Ca­maj i Ma­ri­ja Vu­či­no­vić, kao i pot­pred­sjed­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ra­ško Ko­nje­vić.
Di­ja­lo­gu je pri­su­stvo­vao i šef De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri Mi­tja Drob­nič, dok se li­de­ri DF-a ni­je­su oda­zva­li Kri­vo­ka­pi­će­vom po­zi­vu. Po­stig­nut je do­go­vor da bu­de for­mi­ra­na rad­na gru­pa ko­ja će pre­tre­sti sve aspek­te iz­bor­nog pro­ce­sa. DPS je od­bio da smi­je­ni mi­ni­stre ko­ji su na­pu­sti­li SDP, na­kon če­ga je iz ma­nje čla­ni­ce vla­da­ju­ćeg sa­ve­za sa­op­šte­no da je ak­tu­el­na vla­da teh­nič­ka.
Glav­ni de­cem­bar­ski do­ga­đaj (vje­ro­vat­no i u ši­rem vre­men­skom pe­ri­o­du) bio je zva­nič­ni po­ziv Cr­noj Go­ri da pri­stu­pi NA­TO-u. Tu od­lu­ku su 2. de­cem­bra, na sa­stan­ku u sje­di­štu NA­TO-a u Bri­se­lu, jed­no­gla­sno do­ni­je­li mi­ni­stri vanj­skih po­slo­va 28 ze­ma­lja čla­ni­ca te ali­jan­se.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg po­ru­čio je da je taj dan od­li­čan za Cr­nu Go­ru, za­pad­ni voj­ni sa­vez i ci­je­li re­gi­on, uz ocje­nu da je od­lu­ka o po­zi­vu isto­rij­ska. Opo­zi­ci­ja je uka­za­la da vlast pri­hva­ta­njem te po­ziv­ni­ce ig­no­ri­še ve­ćin­sku vo­lju gra­đa­na i na­sil­no po­ku­ša­va da uve­de dr­ža­vu u ofan­ziv­ni i zlo­či­nač­ki voj­ni sa­vez.
Mi­ran pro­test pro­tiv član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO-u odr­žan je 12.de­cem­bra. Iz­me­đu osta­lih, tom pri­li­kom je go­vo­rio i biv­ši šef cr­no­gor­ske dr­ža­ve i pre­mi­jer SRJ Mo­mir Bu­la­to­vić. Od vla­sti je opet za­tra­že­no or­ga­ni­zo­va­nje de­mo­krat­skog re­fe­ren­du­ma o tom pi­ta­nju. Bur­no je re­a­go­va­la i Ru­si­ja, ko­ja je uka­za­la da NA­TO pri­je­ti nje­nim za­pad­nim gra­ni­ca­ma i na­ja­vi­la da će Cr­noj Go­ri bi­ti uve­de­ne eko­nom­ske sank­ci­je.
Ko­nač­no, 17.de­cem­bra uhap­šen je Sve­to­zar Ma­ro­vić, biv­ši pred­sjed­nik Skup­šti­ne i dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. On je li­šen slo­bo­de zbog mi­li­on­skih ko­rup­ci­o­na­ško-ma­fi­ja­ških afe­ra u Bu­dvi. Od­re­đen mu je pri­tvor do 30 da­na. Ma­lo ko je bio iz­ne­na­đen hap­še­njem pred­sjed­ni­ka po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a. Ma­ro­vi­ća su „ot­ku­ca­li” svje­do­ci sa­rad­ni­ci, a u za­tvo­ru je zbog slič­nih afe­ra i nje­gov sin Mi­loš. Na­kon hap­še­nja ne­ka­da­šnjeg pr­vog sa­rad­ni­ka, ogla­sio se i Đu­ka­no­vić, ko­ji je na­veo da je sa Ma­ro­vi­ćem u do­brim od­no­si­ma, ali i na­ja­vio da će DPS tra­ži­ti no­vog pred­sjed­ni­ka po­li­tič­kog sa­vje­ta.
DF je or­ga­ni­zo­vao pro­test­ne sku­po­ve 20. i 23. de­cem­bra u Pod­go­ri­ci. Po­no­vlje­no je da od pre­la­zne vla­de ne­će od­u­sta­ti. No­vi sa­sta­nak naj­vi­ših pred­stav­ni­ka par­ti­ja u par­la­men­tu ni­je do­veo do po­ma­ka po pi­ta­nju pre­la­zne vla­de. O to­me će opet bi­ti ri­je­či u fe­bru­a­ru 2016.go­di­ne, kao i o pi­ta­nju član­stva u NA­TO-u, a po­ten­ci­jal­no i o no­vim hap­še­nji­ma vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a.
M.VE­ŠO­VIĆ